moja priča

Bio je još jedan tmuran dan. Kao i svakog dana krenula sam po svoju prijateljicu Ivu.
Uvijek joj treba mnogo za uljepšavanje.
Kada mi je otvorila šminkala se je. Zakolutala sam ocima a onda prasnula u smjeh:
" Trebaš li još dugo?"
Okrenula je glavu u znak ne.
Iva je išla u 7. razred, bla je godinu dana starija od mene šestašice ali cinilo se je suprotno.
Njezin neozbiljni karakter i otvorenost jako se razlikovo od mene, ozbiljne, povucene te sramežljive osobe.
Bila je dosta popularna. Mnogi su mislili da se zato i družim s njome.
Naravno to nije bila istina, ja sam bila cura koju nisu zanimale modne markice i najvažnije mi je bilo da ne
budem u centru pažnje.
" Klara, idemo li?" upitala me je.
" Naravno" rekla sam i izašle smo.
" Pa kamo idemo?" pitala je.
" Ja bih se šetala"
" A ja sam mislila u shopping" rekla je podrugljivo
" Nee" složila sam grimasu
" Opet ti"
" Pa dobro znaš moje mišljenje o shoppingu"
Potrčale smo prema parku a onda se je odjednom zaustavila.... tamo je bio...

Oke je za početak

on, dečko koji se je Ivi sviđao i s kojim je išla u razred. Pred njime nije mogla biti bahata
već se pretvarala u neku sramežljivu osobu koju ja ne poznajem.
Uz svu njezinu popularnost nije ju primječivao. Njemu je, koliko sam shvatila bilo čudno
što se jedna tajanstvena cura druži sa razmaženom. Nije me bilo briga, on je za mene bio samo
jedan popularni dečko koji me živcira.
No u tome je bilo nešto tako slatko, u njegovim oćima i kosi koja je plesala na vjetru.
Zamislila sam se i nisam ćula njegovo pitanje.
"Ovaj da?"
" Pa pitao sam te nešto..."
" Oprosti, nisam ćula"
" Pa.. kako ide u školi"
" Oh, aha" samo sam zbunjeno rekla.
" Idemo mi sad" dodala je Iva i krenule smo.
" Što je ovo maloprije bilo?"
" Ma razmišljala sam o sutrašnjem testu" pokušala sam se izvuči.
" Ako si ti meni jasna" rekla je i odmahla rukom.

Subject: Re: moja priča Today at 12:29 am
Došla sam doma, a pjesma "love story" nije mi izlazila iz glave, a njegovo lice mi je bilo pred ocima.
Zazvonio mi je telefon. Začudila sam se tko zove tako kasno.
" Hallo, Iva je".
" Oh, to si ti".
" A koga si očekivala... ovako sutra imamo skupa 2 sata tjelesnog nije li to sjajno?" veselo je upitala.
Srce mi je ubrzano počelo kucati. Tin. Bila je jedina misao. Cijele noći nisam spavala.
Jutro je brzo došlo. Ušla sam u kuhinju a roditelji su se žustro raspravljali.
" Ti joj reci, ionako si ti kriv" viknula je mama.
" Nije još vrijeme". dodao je tata.
Ušla sam i kada su me ugledali zašutjeli su.
" Pa o ćemu je rječ?" upitala sam.
" Ma nićemu, kad bude vrijeme reći ćemo ti"
Kimnula sam jer sam znala da se s njima nema smisla pregovarati.
O ćemu je rječ, razmišljala sam. Da mama nije trudna? Ma, ne vjerujem. Što bih moglo biti?
Pošla sam do Ive.
Ćula sam glasnu buku, a ona mi je uzrujana otvorila.
" Bok, idemo?" pitala je.
Onda je izašao i Tin.
" Bok, pisali smo referat." rekao je Tin.
"Ljepo" dodala sam.
Iva je otišla se spremiti a Tin ju je pogledao.
" Pa što ima kod tebe?" pitao je.
Odlučila sam se otvoriti i biti manje sramežljiva, bila bi dobro kad bih mu još mogla priznati. Pomislih.
Ali to nije moguće.
" Ma ništa posebno, ovaj imaš facebook?"
Nasmijala sam se, začudila sam se sama sebi. Kako sam se samo usudila on je najpopularniji dečko u školi?
" Da, imam Tin samo, dodaj me" ljubazno je uzvratio.
" Može"
Tada je došla Iva.
" Ajde, idemo" rekla je.
Svi smo krenuli, putem su ona i Tin pričali o današnjem danu.
Pred školom Tin je otišao pozdraviti prijatelje.
" Ovaj.... zašto su ti se roditelji svađali" pitala sam.
Ona je spustila pogled i postala tužna.
" Rekli su mi nešto što će i meni i tebi promjeniti život".
" Reci".
" Mi..... smo sestre."
" Haha, dobra šala"
" Ne, to je istina. Ovako kad smo bile male mama nas je ostavila i ti si otišla svojim skrbnicima,
ja svojim".
Nisam mogla vjerovati.

oke je.......možda da je neki veći zaplet.....

pa biti će, ne brini

Okeeeeeeeeeeee,supp