Nisam mogla da verujem kad mi je Alice rekla za nju i Emmeta...Dogovorila sam se sa njom da cu otici i popricati sa Alice i Jasperom.Prvo sam nasla Jaspera.
"Jazz?"-gledao je u pod,bio je tuzan.Srce mi se slamalo.
"Bella...." - nije podigao pogled.Prisla sam mu i zagrlila sam ga.
"Kako si?"
"Dobro." - lagao je,niko ko je dobro ne ponasa se tako.
"Ne verujem ti." - nije mi nista odgovorio.Sedeli smo neko vreme tako.
"Jasper,jesi ljut na Alice?"
"Da..." - ovo nisam ocekivala.
"I ja bih bila,i vise,mozda bih se ponasala kao Rosalie...Je li zelis da razgovaras sa njom i ...Emmetom?"
"Ne sad,ne neko vreme,moram da se sredim..." - tada je ustao.
"Je li mogu ikako da ti pomognem?Reci molim te,ne mogu takvog da te gledam,ne zasluzujes ti ovo,kao ni Rosalie."
"Hvala Bella,ali trenutno ne."
"Preklinjem te,bilo sta da ti treba,ne oklevaj da me pitas,uvek cu biti tu za tebe." - tada sam ustala i ja i zagrlila ga,bas kao njegova sestra.
"Hvala ti Bella,puno mi to znaci.Idem sad,moram da se smirim..."
"Nema na cemu,i..jos jedno pitanje."
"Da?"
"Je li mozes da kada budes pricao sa Alice i Emmetom,da prica i Rosalie sa vama?Kako biste zajedno resili problem?"
"Dogovoricemo se...Hvala na podrsci." - istrcao je.
"Nema na cemu Jasper." - promumlala sam.Jadan on...