Sleteli smo.Nessie trenutno spaa,ako da mislim da joj je zasad dobro.Jasper i Emmet su dosli po nas kolima i cekali su nas na ulazu u aerodrom.
Stigli smo kuci.Kako je lepo biti ponovo tu!Cujemo jecaje....Zvuci mi kao da Alice vice...Edward i ja smo okrenuli ledja kuci,a onda su nas mene Jasper,a Edward Emmet uhvatili za ruke i rekli da moramo da udjemo.Opirali smo se,a onda je izasao Carlisle i odveo nas u kuhinju,tacnije mene i Edwarda....Tamo nam je pricao...O alice kako je popila neku ili neciju krv,onu od koje poludi i ne lici na sebe,nisam mogla ime da zapamtim.Onda joj jedan jecaj,ovaj put je jos gore zvucalo...Probolo me kroz srce,nisam mogla da verujem kad nam je Carlisle rekao da je na samrti!!!Kad sam to cula,potrcala sam prema njoj...Uzasno je izgledala,izmucemo,ali sada na sebe.
"Izvini Bells!"- krknula je.
"Nemoj sada,odmaraj,posle,kad ti bude bolje pricacemo!"
"Ne,moram sad!Ne mogu da umrem znajuci da ti nisam sve rekla,da ti se nisam izvinila..."
"Nemoj sad,posle!Preziveces Alisice,veruj mi!"
"Necu,ne osecam se dobro!Izini,zamalo da vam svima vama unistim zivote,i da se ne izvinim!Moram....AJOJ!"
Tada nam je Carlisle prisao....
"Spasi je molim te!"-razdrala sam se.Tada me je i Edward zagrlio...Nisam mogla da dodjem do vazduha,tesko sam disala..."Alice,Boze",mislila sam,"nemoj da nam je oduzmes!"
Borila se za zivot,i Jasper je sedeo pored nje,gledao je,da je mogao,zamenio bi svoj zivot za njen,ma koliko god ga je povredila.Drzali su se za ruke.Nisam znala sta da radim,bila sam zbunjena,nisam mogla da verujem sta se desava...Srce me je bolelo...Dusa mi se kidala,nisam mogla onakvu da je gledam,a jos nisam smela da je ostavim..Sta sko su joj ovo zadnji trenuci,a ja ih propustim?Ne,nisam smela tako da razmisljam.Jecala je,drala se,borila za zivot...Carlisle je ugrizao da bi joj izvadio otrov...Nisam ovo mogla da gledam,okrenula sam glavu u stranu....