Ostatak vremena nisam bila prisutna mislima što je Emilli i vidjela.
Nakon što je postalo kasno Jacob i ja smo se pozdravili sa ostalima i krenuli .
Ka putu kući cjelo vrijeme sam šutila.
Jacob je svo vrijeme krajičkom oka me gledao kada je zaustavio kamionet blizu šume.
-Bella šta se dešava-upita me negledajući u mene nego u svoje ruke na volanu.
Šutila sam i gledala u mračnu šumu .
-Izabella Swon odgovori mi-naredi mi prvi put izgovarajući moje puno ime.
Pogledah ga u oči koje su bile fokusirane na mene.
-Zašto mi nisi rekao da je Victoria bila došla do moje kuće.
Očito je bio začuđen kako ja to znam i nije mi odgovorao duze vreme.
Ali naposljetku-nisam želio da se brineš jer ti ne može ništa.
-Nemože mi ništa Jacob došla je do moje kuće samo sreća je spasila mene i Čarlija-rekoh mu stalozeno.
-Ali slušaj nisam želio da brineš poslije onoga sa Edwardom-poče mi objašnjavati ali riječ koju je rekao
moj bijes je dovela na najveći nivo.
Kada reče njegovo ime pukla sam-Sa Edwardom zašto njega sada spominješ??
-Zašto pominjem tu krvopiju Bella nisi sebe vidjela kakva si bla zbog te pijavice odurne,da jesi govorila bi istošto i ja, jer nisi nešto bila nešto voljna zaboraviti ga i biti sa mnom-sada je ljuto govorio.
-Nisam bila voljna biti sa tobom-i ja sam se na njega derala.
Izađoh iz kamioneta i počeh kao dijete kada bježi od kuće trčati prema svojoj kući.
Pa nisam baš trčala jer ja neznam trčati,a i ne zelim pasti.
Jacob nije pošao za mnom samo sam vidjela kako trči u šumu tresući se kao viljuška za štimanje.
-Bože moj šta se više može dogoditi-viknuh kroz šumu da Jacob čuje.
Posvadala sam se sa Jacobom i još sama se moram voziti kući.
Šta se još moze dogoditi.
U tom trenutku poče grmljavina i poče padati kiša.
Podignuh glavu u nebesa i ispruzi palac-hvala kompa najbolji si-viknuh kiselo i podoh do kamiona.
Kada sam sjela u topli kamion jedva ga upali i podoh se voziti do kuće.
Kamionet se vukao po putu kao pretucena baba.
Ispravak mnogo mnogo gore.
Baka u 80-desetima je bila brza ko vjetar pored ovoga čuda.
Kada jedvah nadoh put do kuce nečujno otvorih vrata te otidoh pravac u šumu.
Skinuh mokru odjeću,istuširah se i legoh na krevet .
-Kako je čovjek izmislio nešto ovako udobno-zapitah se.
Svirala je neka pesma od Evanescence-My immortal.
Baš super sada mi je trebala tuzna pesma pored svega ovoga pomislih i bacih slušalice na stol.
Nisam bila ništa,sve sam tjerala od sebe.
Prvo Edward i njegova porodica onda Jacob.
Bila sam samo istrošena baterija za baciti.
A imala sam dva dana pred sobom mogla sam otići malo u Feniks mami.
To ću i uraditi sutra pomislih i presvukoh se u krpe kako bi otišla spavati.
Posljednja misao mi je bila "zašto ste me svi napustili???
Nakon što je postalo kasno Jacob i ja smo se pozdravili sa ostalima i krenuli .
Ka putu kući cjelo vrijeme sam šutila.
Jacob je svo vrijeme krajičkom oka me gledao kada je zaustavio kamionet blizu šume.
-Bella šta se dešava-upita me negledajući u mene nego u svoje ruke na volanu.
Šutila sam i gledala u mračnu šumu .
-Izabella Swon odgovori mi-naredi mi prvi put izgovarajući moje puno ime.
Pogledah ga u oči koje su bile fokusirane na mene.
-Zašto mi nisi rekao da je Victoria bila došla do moje kuće.
Očito je bio začuđen kako ja to znam i nije mi odgovorao duze vreme.
Ali naposljetku-nisam želio da se brineš jer ti ne može ništa.
-Nemože mi ništa Jacob došla je do moje kuće samo sreća je spasila mene i Čarlija-rekoh mu stalozeno.
-Ali slušaj nisam želio da brineš poslije onoga sa Edwardom-poče mi objašnjavati ali riječ koju je rekao
moj bijes je dovela na najveći nivo.
Kada reče njegovo ime pukla sam-Sa Edwardom zašto njega sada spominješ??
-Zašto pominjem tu krvopiju Bella nisi sebe vidjela kakva si bla zbog te pijavice odurne,da jesi govorila bi istošto i ja, jer nisi nešto bila nešto voljna zaboraviti ga i biti sa mnom-sada je ljuto govorio.
-Nisam bila voljna biti sa tobom-i ja sam se na njega derala.
Izađoh iz kamioneta i počeh kao dijete kada bježi od kuće trčati prema svojoj kući.
Pa nisam baš trčala jer ja neznam trčati,a i ne zelim pasti.
Jacob nije pošao za mnom samo sam vidjela kako trči u šumu tresući se kao viljuška za štimanje.
-Bože moj šta se više može dogoditi-viknuh kroz šumu da Jacob čuje.
Posvadala sam se sa Jacobom i još sama se moram voziti kući.
Šta se još moze dogoditi.
U tom trenutku poče grmljavina i poče padati kiša.
Podignuh glavu u nebesa i ispruzi palac-hvala kompa najbolji si-viknuh kiselo i podoh do kamiona.
Kada sam sjela u topli kamion jedva ga upali i podoh se voziti do kuće.
Kamionet se vukao po putu kao pretucena baba.
Ispravak mnogo mnogo gore.
Baka u 80-desetima je bila brza ko vjetar pored ovoga čuda.
Kada jedvah nadoh put do kuce nečujno otvorih vrata te otidoh pravac u šumu.
Skinuh mokru odjeću,istuširah se i legoh na krevet .
-Kako je čovjek izmislio nešto ovako udobno-zapitah se.
Svirala je neka pesma od Evanescence-My immortal.
Baš super sada mi je trebala tuzna pesma pored svega ovoga pomislih i bacih slušalice na stol.
Nisam bila ništa,sve sam tjerala od sebe.
Prvo Edward i njegova porodica onda Jacob.
Bila sam samo istrošena baterija za baciti.
A imala sam dva dana pred sobom mogla sam otići malo u Feniks mami.
To ću i uraditi sutra pomislih i presvukoh se u krpe kako bi otišla spavati.
Posljednja misao mi je bila "zašto ste me svi napustili???