Ne osvrči se..............

Evo,pokušala sam da ovo ispadne neki kriminalistički ljubavni roman,pa sada ćemo vijdeti što bude:

1 poglavlje
Veliko ništa

Početak dana,početak mučenja.Premda nije bilo škole,bili su ljetni praznici,Išla sam s roditeljima na more.Sve je bilo spremno.Auto je glasno zatrubio,na što sam se cimnula.Izašla sam na terasu.Topli vjetar mi je nježno milovao kosu.
"Hajde,Tanja,pa ne želiš li valjda otići bez da se pozdraviš samnom?"uviknuo je.Bio je to Gabriel,moj dečko.Imao je medene oči.Sišla sam i zaletjela se njemu u zagrljaj.
"Faliti ćeš mi,mala"rekao mi je.Samo sam se nasmijala.
"I ti ćeš meni nedostajati"poljubila sam ga.
"Hajde,hajde,golupčići,nećemo zbog vas dvoje zakasniti na odmor"odogovorio je tata,neglo prekidajući romansu.
"U redu,tata idem,idem....."Reka sam i još jednom poljubila Gabriela i šapnula mu"Faliti ćeš mi"
Uskoro smo došli na more.Nježni topli vjetarjoš je uvijek njegovao moju kosu......Izišla sam iz auta.Pred menom se samo prostiralo veliko plavetnilo.
"A gdje smo mi to?"rekla sam,zbunjeno.
"Uffff,čini se da smo zalutali"odgovorio je tata,češkajući se po glavi i gledajući kartu.
"Ohhh,Gorane,stvarno si nemoguć"izderala se je moja mama,inače jako histerična žena.
"Snježana,nije to ništa,začas čemo mi se izvući odavde"izustio je otac,još uvijek neznajuči smijer.
"Ma krasno"promumljala sam.Čak nije bilo ni signala.Ehh,koji bed!I zatim je pored nas prijurio jedan auto,koji jezastao,čineći se,da se i on izgubio......Iz auto je izašao jedan malo krupniji čovjek.
"Paron,gospon,al čini mi se da ste se i vi izguibili,kaj ne?"bio je Zagorac.
"Da,ovaj,jesmo,znate li vi možda gdje se točno nalazimo?"živčano je przborila moja mama.
"Snježana začepi,ja ću ovo riješiti"ušutkao ju je tata.
"Joj,gospon,pa nemojte se sada vi tu meni početi kefati"prozborio je onaj gospodin iz auta.
"Ja sam gospodin Iver.Goran Iver."predstavio se moj tata,pruživši ruku.
"Moje je ime Jožek Lujo"na to sam se ima morala nasmijati.Mama me je prekorno pogledala.
"Ajde,Ivane,izađi više,nemoj da te moram izbaciti"izderao se je gospodin Lujo.A aztim su u tom trenu,izašla dva najljepša crna oka,i najljepša plava kosa!U tom trenu sve je stalo.Sve je bilo jedno veliko ništa.......

heh lijep hje pocetak

2 poglavlje
Zubato podne

U tom velikom ništa sve se je vidjelo.......Sunce je pičilo,a vjetar puhao,ugodno.Tada mi je Ivan prišao,a velike crne oči odsijavale su mu na suncu.Ostala sam trenutno bez daha.Zatim se je osmjehnuo.U tom času došlo mi je a odmeh nazovem Gabriela i prekinem s njim.Ali nisam mogla.Spustila sam pogled.A on mi ga je podigao.
"Znam da sam ružanne trebaš spuštati pogled,ali ipak bi se trebali upoznati"rekao mi je.Imao je glas poput slavuja.
"Aha,ma nije zbog toga,...sunce mi smeta.Ja sam Tanja,ti?"pravila sam se da mu ne znam ime.
"Ivan,premda mislim da si čula od mog starog"
"Aha,ma iz čiste kulture pitam"i nekako sam se tupavo nasmijala!Nisam znala što reći,nisam htijla ispasti glupa.....
"Od kud ste?"začula sam ga.
"Ovaj......iz"tog se trenutka nisam mogla sjetiti od kud smo!
"Mi smo iz Varaždina"rekao je."Ako ne želiš razgovarati samnom ok......"
"Ne,ne,nije to....samo....ma nikako da se sjetim od kud sam....iz Zagreba...valjda..."
"Hahahaha,ehhh,baš si smotana...."
"Ivannnneeeee,ajde idemo...."izderala se Ivanova mama.
"Pa moram ići,imaš broj?"uitao je.Smiješak mi se razvukao licem.
"Aha,imam:098765432"
"Ok,ajde,papa"rekao je i ušao u auto.Gledala sam kako odlazi,nadaju ći se da ču ga ponovno vidjeti.......Baš je bilo pravo zubato podne.................